Mokra Gora – Šarganska osmica

Šarganska osmica je turističko-muzejska pruga u Mokroj Gori, prepoznatljiva po trasi koja u planinskom terenu opisuje oblik broja osam. Voz „Nostalgija“ povezuje Mokru Goru i Šargan Vitase, prolazeći kroz tunele, useke i šumske predele. Obilazak povezuje istoriju železnice sa upoznavanjem mokrogorskog kraja.

Kako je nastala osmica

Između Mokre Gore i Šargana trebalo je savladati oko 300 metara visinske razlike na malom horizontalnom rastojanju. Umesto direktnog uspona, projektanti su produžili trasu petljama. Čuvena osmica iznad Jatara duga je približno 13,5 kilometara, sa dvadesetak tunela i više mostova i vijadukata. Ta dužina opisuje petlju, a ne sve deonice nekadašnje železničke mreže.

Širina koloseka je 760 mm. Sa pojedinih delova trase moguće je videti prugu na različitim visinskim nivoima. To je posledica načina na koji je uspon raspoređen, a ne ukrštanja vozova na istom koloseku.

Istorija gradnje

Ideja o izgradnji pruge datira iz Prvog svetskog rata. U proleće 1916. godine, tokom Austro-Ugarske okupacije, počinju radovi na spajanju Vardišta i Užica. Izgrađeno je devet kilometara pruge do podnožja Šargana — mesto do koga je stigao kolosek i danas se zove Deveti kilometar. Za vreme kopanja tunela ispod brda Budim desila se tragedija: usled odrona kamena zatrpana je cela jedna smena radnika. Poginuli su ruski i italijanski zarobljenici; tačan broj nije poznat, ali meštani svedoče da je smena brojala oko 200 radnika. Na brdu Budimu podignut je skroman spomenik sa jedinom oznakom — godinom 1916.

Radovi su obustavljeni do 1. marta 1921, kada Sarajevska direkcija nastavlja gradnju. Jedan od glavnih projektanata i realizatora pruge bio je Hugo Kajncl, bivši inspektor bosansko-hercegovačkih železnica. Pored atraktivnog tehničkog rešenja, pruga je imala i jednu posebnost — železnička stanica Jatare služila je isključivo kao ukrsna stanica i na njoj nikad nije prodata nijedna karta.

Obnova i turistički voz

Intenzivna obnova u turističke svrhe počela je 1999. godine, a rekonstrukcija je završena 2003. Sačuvani stanični objekti i istorijski vagoni deo su muzejskog kompleksa. Stanice Mokra Gora i Jatare dobile su i ugostiteljsku namenu.

Sastav „Nostalgije“ nije stalan: u zavisnosti od organizacije saobraćaja koriste se parna ili dizel lokomotiva i različiti vagoni. Zato ne treba očekivati da svaki polazak predvodi parnjača. Nekadašnja šumska železnica koloseka 600 mm zaseban je deo istorije kompleksa; njen rad ne treba poistovećivati sa redovnom turističkom vožnjom Osmicom.

Planiranje posete

Polazna tačka za uobičajenu povratnu vožnju je stanica Mokra Gora. Odredište navedeno u sezonskom redu vožnje je Šargan Vitasi, a zatim se voz vraća u Mokru Goru. Poseta stanici i posmatranje vozova nisu isto što i rezervacija mesta za vožnju.

U sezoni je preporučljivo rezervisati karte unapred. Pre dolaska proverite polaske, cenu, trajanje putovanja i planirana zadržavanja kod prevoznika. Za grupu, putovanje sa malom decom ili potrebu za pristupačnim ulaskom u vagon posebno proverite uslove. Ne prelazite koloseke van predviđenih prolaza i pratite uputstva osoblja.

Fotografije u galeriji prikazuju koloseke i voz u kompleksu, staničnu zgradu Šargan Vitasi i železničke objekte. Pri obilasku se može uporediti raspored koloseka sa staničnim zgradama i opremom koja je služila nekadašnjem saobraćaju.

Aktuelne sezonske informacije nalaze se u dopunama ispod članka i na sajtu Srbijavoza.

Izvori: Turistička organizacija Užica, Kulturni centar Novog Sada: istorija pruge.