Pivnice – Mali Kameni Grad Vina

Gajenje vinove loze u velikoj meri je sačuvalo tradicionalni način podizanja vinograda, rezidbe, obrade i pravljenja vina. To je pratila posebna tehnologija, alati, sprave, posude za vina i podrumi u kojima je vino držano.

Za vinogradare početak berbe grožđa je obeležen uređenim podrumima i opranim sudovima, a prvog dana berbe u vinograde se izlazi cvećem okićenim kolima i kacama. Obrano grožđe se mulja, a zatim se spravljaju crna i bela vina ili ružica. Prerada grožđa i nega vina odvijaju se u posebnim prostorijama – objektima koji se nazivaju pivnice ( pimnice ).

Pivnice su vrlo interesantni objekti koji su građeni u naseljima ili izvan njih. Postavljane su na takvom terenu gde nisu bila moguća nikakva zagađenja od atmosferskih padavina, poplava ili nanosa. Građene su od kamena: često tesanog, od brvana ili bondruka, debelih zidova, često i preko 60 cm. Podrumi namenjeni za čuvanje vina su delimično ukopani u zemlju ( do 1 metra ) da bi se održavala stalna temperatura vazduha. Oblik im je po pravilu pravougaoni i u njima se može smestiti i po nekoliko velikih bačvi od po 5.000 litara, zatim desetak buradi od po 700 litara, veći broj manjih buradi, kao i vinarski sudovi ( kace, korita, furnije, gurme ) i vinarske sprave ( muljače, prese, pumpe i drugo ). Na spratu su prostorije za boravak vinogradarau doba berbe i negovanja vina, ali su često upotrebljavane i za održavanje slava, veselja, svadbi i za druge prilike. Zbog porodičnih veza često su vezane po dve, tri pa čak i više od šest objekata u nizu.

Pivnice su raspoređene tako da je omogućena   pravilna komunikacija, a između njih su istrasirane ulice širine 3 – 4 metara i potrebni prilazi radi opsluživanja pivnica u toku cele godine. Na pojedinim pogodnim mestima meštani su iskopali i uredili bunare, čiju su vodu koristili za pranje vinskih sudova i za ličnu upotrebu. U centralnom delu kompleksa nalaze se kultna mesta, tzv. sabori. Ova mesta su izgrađena u znak poštovanja seoske slave ili zavetine i predstavljaju zaštitnike vinograda, vinara i pivnica. Za vreme verskih praznika meštani su pored njih organizovali obredne i svetovne skupove ( nošenje litije, zajednički ručkovi i igranke koje su trajale dva do tri dana ).

Mnoga sela su imala komplekse pivnice, koji su bili ” posebna sela za čuvanje vina “, a koja su arhitektonski veoma atraktivna. Među najvećim bile su pivnice u Tamniču sa kamenom popločanim ulicama i trgovima u kojima su radile trgovine. Međutim poslednja kamena pivnica na sprat iz tamničkog kompleksa porušena je 1955. godine.

Pivnice se više ne grade i u mnogim selima su kompleksi pivnica nestali, ostale su sačuvane Rajačke, Rogljevske, Smedovačke, Štubičke i Bratujevačke pivnice. One u Rajcu, Rogljevu i  Smedovcu su i dalje u veoma dobrom stanju i u funkciji. Domaćini su se potrudili da neke od njih preurede u savremeni funkcionalni prostor, zadržavajući specifičan ambijent. Taj prostor su ponudili turistima i u pivnicama se može degustirati i kupiti vino. Među pivnicama postoje i adaptirani objekti za posluženje posetilaca koji čuvaju tradiciju i običaje srpskog domaćina.