Kučevo

Grad Kučevo, administrativni centar istoimene opštine, nalazi se u severoistočnoj Srbiji, u oblasti Zvižd, kroz koju protiče zlatonosna reka Pek, deleći je na dva, gotovo jednaka dela, od kojih se prvi naslanja na planinski masiv Severni Kučaj, dok drugi zahvata severozapadne obronke Homoljskih planina.

Nadkriljen najvišim vrhom šumovitih Homoljskih planina – Velikim Štubejom ( 940. m . ) , Zvižd i Kučevo, kao njegovo najveće naselje, često se poistovećuje sa Homoljem.
Homoljski šarm očuvane prirode i živopisnih vlaških običaja u Zviždu je vrlo prisutan. Ipak, Zvižd je mnogo više od toga. Ovde kroz stoletne bukove šume ne teku obične reke i potoci, već zlatonosne, a u nedrima zviškog dela Homoljskih planina, bistri planinski potoci ne protiču samo kroz živopisne klisure, već i kroz najlepše pećine Srbije. Kad je vedro, iz Zvižda se sa njegovih najviših vrhova može videti i Dunav na svom ulasku u Đerdap. Zvižd je stari rudarski kraj u kojem su za zlatom tragali i rimski carevi i srpski kraljevi.

Danas je zlato zamenila poznata mineralna voda “ Duboka “ , ali Pek, podjednako zlatonosan kao i u davna vremena, strpljivo čeka nove tragače, čuvajući za njih deo svog zlatnog tovara. A kučevske pećine – Ceremošnja, Ravništarka i ostale, uvek su spremne da posetiocima pokažu svoju očaravajuću lepotu.

Kučevo je udaljeno od Beograda 130 km. Nalazi se na magistralnom putu M – 24, Požarevac – Majdanpek – Negotin, a takođe i na   železničkoj pruzi Beograd – Požarevac – Zaječar.

Kelti, Rimljani, Sloveni – svi ovi narodi bavili su se ispiranjem zlata na Peku. Zlatonosni pesak kopali su i bageri kralja Aleksandra Karađorđevića, koji je, osim zlata bio opčinjen i lepotom Zvižda. Dokaz tome je i vila blizu Peka, koju je kralj sagradio sebi za odmor.