Negotinska krajina

Negotinska Krajina se nalazi u ravnici okruženoj planinama Miroč, Crni Vrh i Deli Jovan, sa jedne i Dunavom i Timokom sa druge strane, što uslovljava veoma specifičnu klimu ovog područja koja je izrazito kontinentalna i karakterišu je veoma topla leta i hladne zime.

Do Negotina se iz: Beograda može doći međunarodnim putem E 75 preko Paraćina ( 300 km ) , preko Smedereva, Požarevca i Majdanpeka ( 290 km ) ili Dunavskom magistralom, preko Donjeg Milanovca ( 250 km ).
Od Niša je udaljen 150 km, Zaječara 57, najbližeg grada u Bugarskoj – Vidina, a od najbližeg grada u Rumuniji –
Turnu Severina 80 kilometara.

Vinova loza je u okolini Negotina gajena još u rimsko doba, po svemu sudeći od III veka. U to doba uslovi za gajenje vinove loze bili su izvanredni, pa je to bio jedan od glavnih izvora prihoda stanovništva u ovoj oblasti ( Donja Mezija ). Sloveni su takođe prihvatili uzgajanje vinograda, pa je u srednjovekovnoj Srbiji ova grana poljoprivrede imala važnu ulogu. Gotovo sva naselja u Krajini imala su vinograde, ali najveće površine pod vinovom lozom pripadale su atarima sela Tamniča, Rajca, Rogljeva, Smedovca, Veljkova i Brusnika. Neka domaćinstva u ovim selima su imala i po 100. 000 čokota vinove loze.

U vreme dok je filoksera harala vinogradima Francuske, sedamdesetih godina XIX veka, Krajina se pojavljuje kao izvoznik vina u Francusku, Austrougrasku, Nemačku, Rusiju, jer je domaća loza uzgajana na živom pesku uz obale Dunava kojoj filoksera nije mogla da naškodi. Austrougraska je do 1911. godine imala svoj konzulat preko koga je trgovala krajinskim vinima. Tada su ona nosila epitet najjačih u Evropi. Ta vina su ponela u Londonu 1907. bronzanu, a 1921. zlatnu medalju. Vina su se izvozila brodovima preko luke u Radujevcu na Dunavu. Prva vinogradarska zadruga u Negotinu osnovana je 1890. godine nakon masovnog propadanja vinograda od filoksere. Krajem XIX veka Krajina je imala najveće površine, zasađene vinovom lozom, u Srbiji.

Prema sadašnjim procenama u negotinskom vinogorju ima oko 1000 ha pod vinogradima. Od autohtonih i starih sorti ovde se neguju bagrina, začinak, prokupac, vranac i smederevka. Bagrina daje belo vino koje ima zlatno žutu boju i karakterističan buke. Ovu staru sortu grožđa danas su zamenili italijanski rizling, sovinjon i semijon. Začinak je sorta grožđa koja služi kao bojadiser. Ono po čemu je Negotin ipak jedinstven je sorta crna tamnjanika, čiji kvalitet i prinosi ovde odskaču u odnosu na ostala vinogorja. Po proizvodnji vina od ove sorte nadaleko je čuven podrum Poljoprivredne škole  ” Bukovo ” nadomak Negotina.

Rajac, Rogljevo i Smedovac tri susedna sela bogate vinarske istorije i veoma atraktivnih pivnica, čine poseban deo vinogorja Negotinske krajine. Ova sela imaju i najmirisnija crvena vina koja su srećan spoj dobre zemlje, puno sunca i nadmorske visine od 150 do 250 metara. Među krajinskim vinima veliki renome imaju crna vina dobijena od prokupca, crnog burgundca i gamea. Vina imaju intenzivno crvenu boju, prijatnog su ukusa i bukea. Od belih vina poznati su bagrina, semijon, italijanski rizling, sovinjon i smederevka.