Reka Đetinja

Sadržaj:

Add a header to begin generating the table of contents

    • Opština: Užice

    0 Reviews

    Write a Review

    Vremenska prognoza:

    Reka ĐetinjaReka Đetinja je leva pritoka Zapadne Morave, nastaje u severnom delu Kremanske kotline, na jugozapadnim padinama planine Tare od od četiri manje reke.

    Već na trećem kilometru od centra grada, počinje živopisna klisura reke Đetinje koja u svom centralnom delu gradi atraktivan kanjon. Klisura Đetinje je proglašena Predelom izuzetnih odlika i označena je kao prirodno dobro od velikog značaja. Čitavu oblast karakteriše vrlo dinamična morfologija sa brojnim pećinama, vrtačama, škrapama ostenjacima…

    Klisura Đetinje i u biološkom i biogeografskom smislu je prostor sa nizom ekoloških specifičnosti. Njena autohtonost i bogatstvo se ogledaju kroz prisustvo velikog broja endemičnih, subendemičnih i reliktnih biljnih vrsta, a u pogledu životinjskog sveta posebno se izdvaja fauna dnevnih leptira koja predstavlja jednu od najbogatijih u Srbiji – 17 vrsta se nalazi na listi taksona Crvene knjige dnevnih leptira Srbije.

    Đetinja je pravi planinski biser na kojoj se naizmenično smenjuju brzaci, bukovi i virovi koji kriju kapitalne primerke potočne pastrmke. Tu su jos mladica i lipljan, a na 6 km od grada je i mušičarski revir.

    Na širem području klisure je registrovano i bogato spomeničko nasleđe: dobro sačuvano naselje iz doba neolita “ Gradina “ koje je jedno od najznačajnijih naselja ovog perioda u jugozapadnoj Srbiji, kao i srednjovekovni grad i nekropola na lokalitetu “ Mala gradina “ .

    Poseban prostor jedinstvene lepote je i Plaža na Đetinji ispod Starog grada. Ona je istovremena i šetalište i staza zdravlja. Ovo mesto je oaza radosti i uživanja usred grada.

    HIDROCENTRALA NA ĐETINJI

    Hidrocentrala na ĐetinjiHidrocentrala na reci Đetinji nalazi se ispod užičkog Starog grada, a napravljena je 1900.g. i jedan je od simbola grada Užica. To je prva električna centrala podignuta po Teslinim principima polifaznih struja u Evropi i druga u svetu, svega pet godina posle podizanja iste takve na reci Nijagari u Americi.

    A kako je sve počelo? Kad se u Užicu javila ideja da se koriste vodene snage Đetinje?

    Po zabeleženim podacima iz 19. veka, sve je krenulo od pekara koji su parnom mlinu u Čačku skupo plaćali brašno, pa su rešili da sagrade svoj parni mlin. Savet su potražili od svog zemljaka Stevana Čađevića, prvog inženjera među Užičanima, koji je u to vreme radio u Ministarstvu građevina Kraljevine Srbije. Odgovor je bio zanimljiv. “ Nikakav parni mlin! Uglja nemate, a parne mašine su sklone kvaru.Treba da sagradite mlin koji ce goniti vodena turbina. Za pokretanje turbine imate vode u Đetinji više nego što vam treba! “ Užički pekari su procenili da je podizanje industrijskog mlina skupa i neizvesna rabota i gradnju su odložili za neka bolja vremena. Đetinjom je proteklo dosta vode dok njena snaga nije počela da se koristi u industrijske svrhe. Zasluga za to pripala je užičkim tekstilcima.

    Godine 1891. g. u Užicu je otvorena, ili, kako zapisi kažu, ustanovljena je Državna tkačka škola. Tada se rodila i ideja o gradnji tkačke fabrike. Na narodnom zboru, 14. novembra 1897.g. osnovano je Akcionarsko društvo za izgradnju tkačke fabrike. Usvojena su pravila Akcionarskog društva, od Ministarstva narodne privrede, shodno Zakonu o potpomaganju domaće radinosti, dobijene su povlastice, upisano prvo kolo akcija i gradnja Tkačke radionice je mogla da počne.

    Da bi obezbedili jeftin i siguran energetski izvor, akcionari su rešili da za pokretanje mašina u tkačkoj radionici iskoriste vodenu snagu Đetinje. Kao izaslanik Ministarstva narodne privrede, 1898.g. u Užicu je boravio ugledni profesor Velike škole i pionir elektrifikacije u Srbiji ĐorĐe Stanojević. Obišao je klisuru Đetinje i mesto na kom je trebalo da se gradi fabrika i našao da u koritu Đetinje ima dovoljno vodene snage za pokretanje turbina i proizvodnju električne energije koja bi pokretala tkačke razboje, a pri tom i osvetljavala grad, a onda je odlučeno da se hidrocentrala gradi.

    Kamen temeljac za gradnju hidroelektrane na Đetinji postavio je kralj Aleksandar Obrenović, 15. maja 1899.g. Po ondašnjim običajima kamen temeljac za podizanje kuće je polagao kum. Polažući kamen temeljac za elektranu, kralj Aleksandar je postao njen kum. Projekat za izgranju hidroelektrane na Đetinji izradio je inženjer Aćim Stevović, rodom iz Mokre gore ( u to vreme radio je u Železničkoj radionici u Nišu ) . Opremu koja će omogućiti primenu Teslinih principa u radu elektrane i prenos električne energije odabrao je Đorđe Stanojević. S obzirom na veliku težinu opreme koju je trebalo dopremiti iz Beča do Užica, rabadžijska kola vuklo je šest pari volova. Tako nešto, do tada, u Srbiji nije viđeno.Radovi na montaži opreme u elektrani i najvećem delu električne mreže u gradu bili su završeni krajem jula 1900. godine.

    Elektrana je svečano puštena u rad 2. avgusta, na Svetog lliju, na dan rođenja Njegovog Veličanstva. Građani su te večeri uživali “ u moru svetlosti u kojoj se grad kupao “ .

    Za proslavu stogodišnjice od izgradnje centrala je potpuno obnovljena i na Ilindan 2000.g. opet osposobljena za rad. Stare Simensove mašine ponovo proizvode struju. U ovom lepom zdanju je Muzej tehnike.

    1 thought on “Reka Đetinja”

    1. Slike su zanimljive, treba doci i sve to videti uzivo. Pogotovo za nas koji cemo se, mozda,nekada u buducnosti baviti ocuvanjem vodnih resursa.

    Comments are closed.

    Scroll to Top