Vremenska prognoza:
Као poslastica od vajkada su u Vojvodini pravljene razne štrdule, gibanice, krofne, rezanci s makom, gomboce, tašci s pekmezom, kuglofi, milhbrot, koh . .
Kolači su pripremani od belog brašna. Pravljenje kolača ima dugu tradiciju i spremani su za razne prilike. Postojali su veliki kolači i mali kolači ili buhtla, pleteni kolač, svatovski kolač, golubiji kolač, kolač s makom, orasima i sirom.
Kao posebna specifičnost u Vojvodini se spremaju kolači od kvasnog testa, od kojih se posebno izdvajaju štrudle, preuzete iz nemačke kuhinje.
Nadaleko je poznata po svom jedinstvenom ukusu i načinu pripreme štrudla makovnjača čija priprema iziskuje posebne uslove. Koriste se specijalni avani za tucanje maka, u koji se udari 365 puta, a to rade samo muškarci. Mak se stavlja u tanku opnu testa i dodaju mu se grožđice i pavlaka. Prostorija u kojoj se priprema makovnjača ne sme biti izložena promaji, niti se u nju sme ulaziti tokom pripreme. Spravljaju se samo velike porcije. Pored makovnjače pravi se štrudla sa sirom, orasima, višnjama i suvim grožđem.
Danas su Sremski Karlovci postali prepoznatljivi i po ovom kolaču, tako da ga brojni turisti, koji u dolaze u Sremske Karlovce konzumiraju i kupuju “ za poneti “ .
Od “ dizanog testa „ veoma omiljene, posebno kod dece su krofne, posute sitnim šećerom ili sa pekmezom od kajsija.
Takođe, veoma često se pripremaju i kolači od tegljenih kora – gibanice, koje mogu biti sa sirom, višnjama, jabukama, grizom, jedna od najpoznatijih je svakako bundevara ili ludajnjača.
U zimskim danima na trpezi se često nalaze salčići, koji se se prave od lisnatog testa, punjeni su domaćim pekmezom i posuti sitnim šećerom.
Prave se često i tzv. “ lenje pite „ sa jabukama, višnjama, makom . . . U nasleđe od nemačkog stanovništva ostala je i priprema kuglofa. Kuglof je jedinstveni, stari kolač vojvođanskih krajeva, poreklom iz nemačke kuhinje. Spravljale su ga naše bake i bio je nezaobilazni artikal na svakoj porodičnoj trpezi.
Jedan od slatkiša pogodan za brzu pripremu, a nekada spreman i kao zasebno jelo za užinu su pohovane jabuke ili jabuke u šlafroku, koje se služe posute mešavinom sitnog šećera i ili ko voli može ih preliti otopljenom čokoladom.
Ako nije bilo kolača služili su se kitnikez ( pripremljen od dunja i oraha ) , razni kompoti, suve šljive, orasi i med.
Rigojanci (Rigojancsi ) je poslastica od piškota sa čokoladnim prelivom i konјаkоm, s početka ovog veka. Krajem XIX veka u celoj Evropi veliku senzaciju je napravila ljubavna avantura čuvenog mađarskog violiniste – primaša romskog porekla Rigo Jančija i francuske kneginje Semi ( Semy ) .
Rigo Janči je rođen u Mađerskoj i potiče iz porodice romskih muzičara. Kao dete svirao je violinu, a kasnije osnovao svoj orkestar sa kojim je obišao ceo svet. Godine 1895. gostovao je u jednom otmenom francuskom restoranu, gde je tom prigodom večerao francuski knez Šime sa svojom lepom suprugom. Mladu ženu oduševila je pesma tamburaša, tako da je počela češće da dolazi u taj restoran. Posle izvesnog vremena izgleda da joj se svidelo i nešto više izuzev muzike. I, kako to obično biva, ubrzo je izbio skandal. Ona je ostavila muža i dvoje maloletne dece i pobegla iz Pariza u Mađarsku, zajedno sa Rigo Tančijem.
Darivala mu je verenički prsten basnoslovne vrednosti. Posle nekoliko godina, kada se stišala bura u krugovima elite u Budimpešti i Mađarskoj, srećni par se inkognito vratio u Budimpeštu.
U poslastičarnici gde su seli da popiju kafu i pojedu kolač, violinista zeleći da se dodvori svojoj supruzi, zatražio je od kuvara restorana, da napravi kolač po meri njegove drage. Romanantični violinista je tražio da poslastica bude i bela, kao put njegove voljene, ali da bude i tamna, kao njena kosa. Slatkiš, međutim, ipak nosi ime poznatog primaša, koji je роreklom iz današnje Banje Kanjiže.
Ljubav nije trajala dugo, kako došla tako i otišla. Ali, ostao je čuveni desert, koji se i dan danas ubraja u najomiljenije svetske deserte.
Veliki je broj sitnih kolača koji se spremaju: damen kapric, žerbo kocke, puslice, padobranci, vanilice, gurabije, oblatne, krempita, princes krofne, medenjaci, bele kiflice . . .