Као poslastica od vajkada su u Vojvodini pravljene razne štrdule, gibanice, krofne, rezanci s makom, gomboce, tašci s pekmezom, kuglofi, milhbrot, koh . . Kolači su pripremani od belog brašna. Pravljenje kolača ima dugu tradiciju i spremani su za razne prilike. Postojali su veliki kolači i mali kolači ili buhtla, pleteni kolač, svatovski kolač, golubiji …
Lovački specijaliteti više nisu rašireni kao nekada, kada je lov bio važan kao stvar od prestiža i kada se na vlastelinskim imanjima održavao organizovani lov. No, pojedina jela su sačuvana poput najboljih trofeja. Visoka divljač je budila posebno poštovanje, zbog lepote i potrebne velike veštine da se uhvati. Stvar prestiža su bile raskošne lovačke večere …
U Vojvodini je svinjetina glavno meso za svakodnevne obroke, dinstana, pečena ili spremljena u paprikašu, a za praznike se najčešće služi pečena na ražnju. Pored svinjetine najčešće se koristi živinsko meso ( pilići, guske, patke, ćurke ) , ali i junetina, jagnjetima i ovčetina. Nedeljom se na trpezi često nalazi celo pečeno pile, ili pak pileći …
U bukvalnom prevodu sa nemačkog ( Rindfleisch ) – goveđe meso. To je meso koje je kuvano u supi, pa se onda izvadi, ohladi malo ili više i može se jesti sa sosom, renom ili senfom. U Vojvodini se pod rinflajšom smatra kuvano goveđe meso ( ali i uopšte meso iz supe ), kuvani krompir …
Reč supa ( Die Suppe ) prihvaćena je od Nemaca, pa time i samo jelo. Jedna od prepoznatljivih vojvođanskih supa je svakako nedeljna supa, a sprema se od različitog mesa. Nekad je to morčija supa, a veoma često se pripremaju i pileća, juneća, teleća, ali i pačija, guščija, ćureća, od fazana, od petla, pa čak …
Jela od testa su omiljena u Vojvodini, kako u Bačkoj, tako u Sremu i Banatu. Mnoga testa u vojvođanskoj, vode poreklo iz nemačke i slovačke kuhinje. U osnovi postoje dve vrste testa – za trenutnu i kasniju upotrebu. Za kasniju upotrebu se prave: trganci, tarana, rezanci ( za supe ili kao dodatak paprikašima, gulašima. . …
U Evropi se predjela služe već vekovima. Njihovo poreklo nije tačno utvrđeno, ali je poznato da su rimljani svoje gozbe počinjali grickajući celer, zelenu salatu i drugo povrće. Pretpostavlja se da je u antičkoj Grčkoj služenje predjela već bilo običaj. Kasnije su i ostali narodi Evrope prihvatili predjela, obogatili ih i još usavršili. Od savremenih …
Još krajem XVIII veka na prostoru Vojvodine je pisano o pripremanju hrane, kada je Zaharije Orfelin objavio prvu knjigu kuvarskih recepta u Sremskim Karlovcima. Prvi srpski kuvar sastavio je i štampao jeromonah Jerotej Draganović u manastiru Krušedol, na Petrovdan 1855. godine. U Novom Sadu je iz štampe 1877. godine izašao Kuvar Katarine Popović – Midžine, …
Drugi po veličini u Srbiji, najveći u Vojvodini, grad Novi Sad je prestonica regije, dinamično, poslovno i privredno središte, u kojem živi oko 300 000 žitelja. Nastao je 1694. godine, uz mostobran Petrovaradinske tvrđave, na brdu sa druge strane Dunava. Malo manja i drugačija, bila je tu i u rimsko doba. Ova današnja, stara je više od …
Opština Žabari, nalazi se u središtu donjeg Pomoravlja, na desnoj obali reke Velike Morave, južno od Požarevca. Sa istočne strane su blagi obronci Braničevskog povijarca, a sa zapadne se nalazi dolina reke Velike Morave. Braničevski povijarac je visoravn, koja odvaja moravsku od mlavske doline. Ovak kraj prepoznajemo po blagoj kontinentalnoj klimi, razvijenoj poljoprivredi, zdravoj hrani …
